Ovogodišnji prinosi uljarica i kukuruza tema okruglog stola u organizaciji „Žita Srbije“
U Novom Sadu, 9. avgusta organizovan je okrugli sto o aktuelnim temama iz sektora agrara – stanju suncokreta, soje i kukuruza i kvalitetu pšenice roda 2017. godine, a posebna tema je bila i uljana repica kao perspektivna kultura. Skup je organizovalo udruženje „Žita Srbije“ uz podršku UN FAO (Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu) i EBRD (Evropske banke za obnovu i razvoj), u okviru projekta za unapređenje izvoza žitarica i uljarica.
Na okruglom stolu učestvovala je Natalija Kurjak, direktorka marketinga kompanije Victoria Logistic, članice Victoria Group. Ona je iznela procenu zasejanih površina pod prolećnim usevima na osnovu podataka sa terena prema kojima je pod kukuruzom oko 900.000ha, pod sojom oko 250.000ha, a pod suncokretom oko 230.000ha. Govoreći o trenutnom stanju useva ukazala je na to da su u ovakvoj godini naročito vidljive posledice improvizacije u primeni agrotehničkih mera, i da je neretka pojava da susedne parcele sa istim hibridima ili sortama izgledaju potpuno drugačije upravo iz tog razloga. Istakla je da precizne procene prinosa u ovom trenutku nije moguće dati, jer stanje useva na njivama pokazuje značajne razlike u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, kvaliteta zemljišta i lokalnih vremenskih nepogoda.
Na skupu su još izlagali Dmitry Prikhodko iz Investicionog centra UN FAO u Italiji, Branimir Marić iz SGS Srbija, i dr Ana Marjanović Jeromela i dr Milisav Stojaković iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i predstavnici poljoprivrednih proizvođača, prerađivača i izvoznika u sektoru žitarica i uljarica.
Skup je zatvorio Vukosav Saković, predsednik udruženja Žita Srbije, koji je govorio o posledicama koje će imati ovogodišnje sušno leto na prinose prolećnih useva. „Prinos će po našim procenama biti čak 30 do 50 odsto manji nego prošle godine. Generalno se može zaključiti da je rod suncokreta najpribližniji prošlogodišnjem rodu, jer je podbačaj u prinosima kompenzovan povećanjem setvenih površina. Soja kao osetljivija kultura je pretrpela značajnu štetu, jer je pored suše pogođena i biljnim štetočinama i bolestima, prvenstveno grinjama. Stoga se kod soje očekuje pad prinosa sa skoro četiri tone po hektaru koliko je bio prošle godine, na samo dve do dve i po tone ove godine. Predviđanja stručnjaka u pogledu roda kukuruza se najviše razilaze. Naime, optimisti predviđaju rod od pet tona po hektaru, dok pesimisti smatraju da će biti i manji od dve tone po hektaru. Nadamo se, međutim, da će ukupan rod kukuruza ipak dostići 4,5 miliona tona“, izjavio je Saković i dodao da će udruženje „Žita Srbije” uz konsultacije sa svojim članovima i poljoprivrednim stručnjacima uputiti resornom ministarstvu predlog mera kojima bi se umanjile posledice smanjenih prinosa na poljoprivredne proizvođače i domaću ekonomiju.
